Од 24. до 27. априла ове године, по други пут су у Ужицу, залагањем професора и ученика Ужичке гимназије, одржани књижевни сусрети „На пола пута“. Полазећи од чињенице да се Ужице налази скоро тачно на пола пута између Сарајева и Београда, професор књижевности и српског језика у Ужичкој гимназији Ружица Марјановић и књижевник Ненад Величковић из Сарајева организовали су 2006. године у Ужичкој гимназији сусрете књижевника из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске који су већ постали својеврсна традиција његовања књижевности из региона и пружања потпоре младим ужичким проучаваоцима књижевности и језика. Ужице је тако још једном постало мост између Србије и Босне и рука помирења пружена сваком од наших завађених народа.

Tags: uzice

<embed allowScriptAccess="never"    allowNetworking="internal"     enableJavaScript="false"    src="http://dna.imagini.net/friends/swf/widget.swf"     quality="best"    bgcolor="#000000"    width="340"     height="240"    name="widget"    align="middle"    type="application/x-shockwave-flash"     pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer"     flashvars="bgcolor=#000000&i1=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-183DE488.jpeg&c1=...because it is nice, well-known, and mysterious.&i2=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_14A34A07.jpeg&c2=...because it is classical and social.&i3=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_276D3B22.jpeg&c3=...because I adore it.&i4=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-799E8223.jpeg&c4=...because it has many opportunities.&i5=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-7C115110.jpeg&c5=...because thats gross!&i6=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-3A16A102.jpeg&c6=...because love is eternal.&i7=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_62BEF7F2.jpeg&c7=no particular vice&i8=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-63B0E5ED.jpeg&c8=...because it is nice and comfortable.&i9=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_693B6C19.jpeg&c9=...because I like the job that I do.&i10=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_43131C23.jpeg&c10=...because Internet has no limits.&i11=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-2D00D6DF.jpeg&c11=...because I can speak in a foreign language.&i12=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_-5DD0E519.jpeg&c12=...because the glass and colour look interesting.&i13=http://dna.imagini.net/i/RESIZE_658383D5.jpeg&c13=...because it reminds me of my birth town.&moodlabel=SOFISTICAT&lovelabel=LOVE BUG&funlabel=WORKER BEE&habitslabel=HIGH TIME ROLLER&uid=260857-871b&srv=iwebcl4"    ></embed>    <div style="text-align:center; width:340px;height:25px;margin-top:0px; border-top:1px solid rgb(150,150,150);background-color:rgb(0,0,0);padding:5px 0 0 0; font-family:Arial, Helvetica, sans-serif; font-size:11px;"><a href="http://networking.imagini.blueorange.co.uk/vdna.php?uid=260857-871b&srv=iwebcl4" style="color:rgb(255,255,255)">Read my VisualDNA</a><span style="font-size:10px;color:#cccccc">&trade;</span>     <a href="http://dna.imagini.net/friends/" style="color:rgb(255,255,255) ">Get your own VisualDNA&trade;</a></div>

Tags: personal

Feel free to visit my blog devoted to Slavonic studies and the Serbian language at http://slavistika.blogspot.com.

Tags: slavistics
Current Mood: amused

Tags: politics, religion, slavistics
Current Mood: confused

„Одрасли опште с децом прилично карикатурално. Ми се не сећамо како су нам се велики обраћали док смо били мали, али кад порастемо, углавном понављамо обрасце…

Статистички је занемарљив број оних одраслих који сматрају да деца имају већу отвореност ка свеколикој стварности подразумевајући ту спремност за прихватање „познатарија“ и за истраживање „непознатарија“.

Мало је одраслих који верују да деца – иако су мала – нису глупа, па са њима на равној нози размењују ставове и о „тешким темама“.

Најбројнији су, заправо, одрасли који у сусрету с децом одредном постају натприродно креативни и измишљају нове језике (Бу-бу-бууу, ци-ци-ци. Шу-шу-шу? Ееееееее…) позивајући одмах све редом да овере како се они с бебама – и мало старијим бебама, па и маторим бебама – савршено разумеју! Из истог ћошка је и она (добра???) стара: Где зека пије воду? Познато? Како да не! Чим почну да опште с јавношћу, мале (по броју месеци „живог“ присуства на Планети) одмах приупитају то (као јако важно и особито паметно): Где зека пије воду? Кад их мали гледају забезекнуто, ови се бооогато хране својом одраслошћу (јесте, они знају, а мали не!). Великодушно им онда отварају своје повлашћене просторе знања и откривају вееелику тајну: Ту!Ту!Ту! (кажу, тако је, оним новим језиком, који је само њима и малим саговорницима разумљив, али пошто су мали глупи, онда им они и покажу Ту!Ту!Ту! подешавајући свој велики прст на њихов мали длан). Јееесте – верује се и вековима доказује – малима треба неко време да спознају неке ствари. Научиће они. Увек има ко да се побрине. Ту!Ту!Ту! Где зека пије воду? Ту!Ту!Ту! Велики прст на мали длан. Где зека пије воду? Ту!Ту!Ту! Велики прст на мали длан. Ту!Ту!Ту! Браво! Опет, и другима да покажеш како ти знаш: Где зека пије воду? Ту!Ту!Ту! Мој прст на мој длан. Бравоо!!! Бравооо!!! Бравооо!!!

Не дај Боже да дође неки (башшш) велики, па да доказује како (башшш) његов зец уопште не пије воду! А има и таквиххх… и међу великима и међу зечевима. ПРОБЛЕМ!?! Док се такви не појаве међу нама, ми ћемо ове наше Бравооо!!! мале да научимо и још…

Мали расту, а одрасли праве школе. Ту!Ту!Ту! Слова, цифре, речи, бројке, подаци… Писци, књиге… Шта је писац хтео да каже? То!То!То! Мали прст на велико чело. Велики увек и све најбоље знају. То!То!То! Мали прст на велико чело. Шта је писац хтео да каже? Твој прстић на моје чело. Видиш, Луис Керол је писао Алису по узору на своју малу рођаку која је имала дарове радозналости, логике, алтернативног и креативног мишљења, просуђивања и закључивања на основу… То!То!То! Испочетка, провери, опет, и другима да покажеш како ти знаш! Шта је писац хтео да каже? Ето, твој прстић на твоје чело… Шта смо научили? Бравоо!!! Бравооо!!! Бравооо!!!

Не дај Боже да дође неки (башшш) велики, па да доказује како је Луис Керол за Алису био надахнут својом малолетном комшиницом према којој је гајио сексуалне склоности… То!То!То!

Повратак на почетак: Слике, значења… шта је (било који) аутор хтео да каже? Ту!Ту!Ту!То!То!То! Леонардо да Винчи: Ђоконда (ко је модел?): Мона Лиза (чији је портрет?): Сопоћани (откуд српска Мона Лиза пре Леонардове?): Ворхол (вреди ли штампарски експеримент умножавања униката?): Мини Лиза (откуд дизнијевски „рукопис“?): … Шта смо научили?

Све је стало, само деца расту? Ту!Ту!Ту!То!То!То! Учимо, вежбамо, верујемо, изгледамо, здраво живимо, умерено уживамо, морамо, морамо, морамо... Ту!Ту!Ту!То!То!То! Испочетка, провери, опет, и другима да покажеш... Шта смо научили?“

Tags: personal
Current Mood: awake

Владике Српске православне цркве, зворничко-тузлански Василије, загребачко-љубљански и све Италије Јован, врањски Пахомије и милешевски Филарет покушавају да уклоне Његову светост патријарха српског господина Павла (на слици) са чела Српске православне цркве!

На седници Светог синода Српске православне цркве 6. новембра група епископа хтела је да покуша да смени патријарха Павла. Овом револуционарном струјом у Српској православној цркви управљају епископ зворничко-тузлански Василије (Качавенда), митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован (Павловић) и епископ милешевски Филарет (Мићевић), уз подршку неких других епископа, као што је епископ врањски Пахомије. Ова бунтовна група покушава да убеди патријарха да се због година и болести повуче с трона шесте по рангу патријаршије у свету. Желећи да Српском православном црквом столују њихови људи, ова група владика већ је одредила ко ће заменити Његову светост господина Павла. Заменик патријарха "по звању" био би митрополит Јован, а заменик патријарха на месту митрополита београдско-карловачког био би епископ Василије. Судећи по гласинама, у овој групи владика предњачи тзв. "босански лоби" - присталице епископа зворничко-тузланског Василија. Након писања штампе о овом инциденту, међутим, побуњена група владика одустала је од смењивања патријарха до фебруара, када би требало да заседа Сабор Српске православне цркве.

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, патријарх српски господин Павле рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанцима у Славонији. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Рано је остао без родитеља. Отац му је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете "врло слабачко", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује. Иако је мали Гојко био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", и иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936), дошао је у Београд, где се уписао на Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије, да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире, где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот. Прво је био у манастиру Свете Тројице у Овчару, а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео "на плућима" и лекари су веровали да је туберкулоза, предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провeo je у манастиру Вујан, где се излечио и у знак захвалности изрезбарио и поклонио манастиру један дрвени крст. Замонашен je у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. године био је сабрат манастира Раче. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији светих Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. године. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини. Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви. У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашиo нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, призренска Богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу. Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима о страдању српског народа на Косову и Метохији. 3. децембра 1990. године изабран је за патријарха Српске православне цркве. Избор, међутим, није прошао лако. Пре свега, обављен је за живота претходног патријарха Германа, и то без његове сагласности. Осим тога, његово име се нашло на листи кандидата тек у деветом кругу гласања. Све до тог круга, довољан број гласова за улазак на листу добила су свега два кандидата (епископи Сава и Стефан), а тек у деветом цензус је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по тзв. апостолком начину бирања, коверте са именима тројице кандидата стављене су на Јеванђеље, архимандрит Антоније их је промешао и потом извукао коверат са именом будућег патријарха. Најстарији присутни великодостојник, митрополит Владислав, отворио је коверат и прочитао име. Нови, 44. патријарх Српске православне цркве тада је рекао:

"Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово."

Патријарх Павле се бавио и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, "Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког" (1989, друго издање 1997.). У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", I, II, III (1998). Приређује допуњено издање "Србљака", које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује "Христијанскије празники" од М. Скабалановича. Аутор је и издања Требника, Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика и других богослужбених књига у издању Синода. "Питања и одговори чтецу пред преоизводством" објављује 1988. године, а "Молитве и молбе" 1990. Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака "Октоих" из штампарије Ђурђа Црнојевића. Патријарх Павле је дуго година је био председник комисије Светог архијерејског синода за превод Светог писма Новог завета, чији је први превод, који је званично одобрен од Цркве, објављен 1984, а исправљено издање овог превода 1990. године. Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, која је припремила и штампала Служебник на српском језику. За време од када је српски патријарх обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу (Фочи) и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и информативна служба Српске православне цркве, "Православље Прес". Покренуо је 1993. године у Београду Академију за уметности и конзервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација), следећих година настава веронауке је враћена у школе (2002), као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета, из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године. Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља. Патријарх Павле није никада излазио на изборе, било локалне, председничке или парламентарне. Међутим, поводом референдума о новом уставу Републике Србије, патријарх Павле је телевизијским обраћањем позвао грађане да гласају и испуне своју "најсветију дужност", и сам је изашао да гласа. Павла многи верници сматрају "свецем који хода", на основу његовог једноставног начина живота и скромности. Све владике Српске православне цркве имају аутомобил којим иду на посао и путују кроз своје диоцезе, осим патријарха Павла. Када су га упитали зашто никад није купио себи аутомобил, Павле је одговорио:

"Нећу га купити све док свака албанска и српска кућа на Косову и Метохији не буде имала аутомобил."

Павле се као српски патријарх борио против јеретичке Слободне српске православне цркве и покушавао да умири односе са Македонском и Црногорском православном црквом, које нису признате од стране других православних цркава. Раније, док се није разболео, патријарх Павле, у народу од милоште зван Пајо, седао је у аутобусе и шетао градом, разговарајући са верницима о стварима које их тиште.

Tags: politics, religion

Љетопис Пантелије Лопова

или

Ужичке легенде

 

 
 

Житије попа Лаврентија Усуканог

(одломци)

 
 

Стах, Бога молећ и зла не мислећ. Недостојан, пред Богом понизан, светог овог животописанија се латих, љета Господњега седам стотина двјесто шездесет и трећег, мјесеца гумника, дана тринаестог.

Преподобног попа Лаврентија Усуканог још од малена знах. Био је он и мени, као и многој тада дјеци Божијој, учитељ и у Богу преподаватељ.

У мојој је свијести преподобни поп Усукани вазда подобан самом великом лику Божијем остао. С његовим ликом ја сам увијек самог Бога великог замишљао. А и поп Усукани је сам доиста био Богу налик, и по својем наличенију и по карактеру. Имао је велику главу, будући да бијаше врло уман човјек, и чело имађаше високо, будући да бијаше од рода племенита. На сред главе ћела му стајаше, а оно мало косе што је имао обавијаше ту ћелу, како какав вијенац који га је још више међу свете и преподобне уздизао. Стаса бјеше висока и руку и ногу дугих и кракатих, те често изгледаше као да је и сам он, Исусу подобно, на Крсту разапет, посебно кад рашири руке, дозивајући некога од својих ученика или прозивајући им родбину ако би штогод згријешили. Вазда носаше мантију и друге црквењачке одоре, осим кад је, петком навечер, силазио у варош неким својим послом за који ми нисмо смјели ништа знати, тад је носио обично одијело.

Код њега шест година бијах, он ме учаше и подучаваше многим племенитим сварима, од њега научих оно што ме никад нико не би могао научити, на примјер то да је језеро свако са свих страна једнако окружено водом; да свака ријека и поток тече од извора ка утоку својему, а никако обратно; да је небо оно што није земља и да је земља оно што није небо, и да на небу живи Бог, а на земљи Турци који неправо заузеше нашу отаџбину.

Након школованија и восавершеванија у дјелу Божијему, отправих се у свијет, али убрзо се вратих својему учитељу, јер сам му желио помоћи у старости његовој и недостајаше ми његов благи пријекор, а не како људи у селу змијоусте, да сам се вратио натраг јер ме и турски бегови и српски кнезови јуре због проневјере. Уосталом, ионако и нисам успио продати те прасиће, јер су ме проклети Мађари пресрели на Дунаву.

Бијах тако неколико година код својега драга учитеља, пазећи га и његујући у његовој старости и болести, свакодневно му дајући један посебан лијек именом кокаин, који су за њега посебно, по мојој наруџбини, справљали Талијани, користећи једну посебну мјешавину љековитих биљака из прекоморских страна. Од тога лијека је племенитом старцу било много боље и чешће му се јављао Бог у сну и на јави, те сам га ја често гледао како с Богом општи и чуо га једном приликом како каже да ће мени оставити сву своју имовину. Утом ја омах појурих у село код кадије да му кажем за старчеву вољу, јер ја немам других жеља до да се његове воље извршавају, а старац испрва не хтједе то признати да је тако рекао, јер му је дјеловање лијека прошло, па се није осјећао добро, но ја му омах потом дадох нови филџан пун тог лијека, те се он опорави и све лијепо признаде како је била његова истинска воља.

Двије недјеље након што блажени старац потписа своју вољу да мени остави све своје, Божија воља бијаше да се он упокоји и у Господу престави. Тако једно јутро устадох рано, да изведем овце на пашу, а старац бјеше још увијек спавао, те га ја оставих, немајући срца да га будим. Кад се вратих, он већ устаде и бијаше врло бунтован и није био при себи. Поче говорити како је издан и преварен и није желио пити свој лијек. Ја одмах видјех и познах да му није добро и да бунца и не зна ни сам шта прича, те га положих у кревет. Над узглављем му запалих свијећу и стах се молити Богу не би ли старац оздравио. Међутим, старчево тијело постајаше све малаксавије и уморније, он прво склопи очи и даље говорећи, затим поче говорити све тише, док се његов глас није сасвим угасио, али су груди његове још увијек дисале. Ја отидох из собе и одох да помузем краву. Ставих млијеко на огњиште да се кува и вратих се у собу. На трен ми се учини да старац не дише, те се јако снуждих и узбудих, но чим му приђох да се увјерим је ли то истина, он прогледа и, у својем бунилу, отјера ме од себе, и даље нешто сулудо бунцајући и говорећи како је издан и преварен. Сад бих могао казати да је то, може бити, ђаво ушао у њега, но тад нисам ни смио то помислити, те не позвах свештеника да истјера ту неман из преподобног Лаврентија. Бдијах тако крај старчеве постеље неколико сати, док се он најзад не упокоји и оде Богу на истину. Тад је спавао, но одједном се пробуди и погледа право у мене живим продорним очима тако да се ја сав најежих, онда он отвори уста, као да ми жели нешто рећи, али очи се затворише и душа његова растави се с тијелом. Тад ја приђох моштима његовим да му уста затворим, која тако неприродно стајаху отворена, а она неписмена радодајка Милева из кафане, кћер ђавоља, је послије тога говорила како сам ја старца угушио. Као да му и није био вакат да оде са овога свијета.

Тако ја, пошто најурих Милеву, кренух у село да обавијестим људе и кадију да је блажени Лаврентије преминуо. Али тад ми се нешто слоши, не знам шта ми бијаше, али Милевине ријечи не могох истјерати из главе. Спопаде ме врућица и сав се ознојих, те сједох на столицу. Свијећа затрепта. Ја склопих очи. Уто се догоди нешто чудновато, тако да сам се ја ево и сад најежио док о томе приповиједам. Да ли је то због врућице, мени се тад приказа Лаврентије како устаде са постеље и стаде на ноге. Онда ме погледа најстрашнијим погледом и рече громким гласом моје име: Пантелијо! Ја почех дрхтати, а он опет: Пантелијо! Пантелијо! Ја отворих уста да што кажем, али гласа не би, а он опет поче викати моје име: Пантелијо! О, Пантелијо, црњане! Ја падох на кољена и једва некако успједох рећи: Молим, оче. А он рече: Пантелијо! Црни Пантелијо! Чујеш ли ме, Пантелијо? Ене ти покипе оно млијеко, мој Пантелијо!

Tags: personal, uzice

    "У Србији нећеш моћи да разликујеш које је мушко, а које је женско чељаде. Сви ће исте аљине носити. Та несрећа ће нам доћи с другије страна, али ће се код нас понајвише задржати. Виђеће се младожења и млада, а нико неће знати ко је од њиг двоје невјесник, а ко невјеста."

    "Народ ће изглупити и глупити све више и више. Рађаће се људи, а да не знају ко им је ђед и прамђед. Људи ће мишљети да све знаду, а ништа знати неће."

    "Но што се гођ више бидне знало, мање ће се људи међу собом вољети и пазити. Настаће така омраза, да ће им разна сокоћала бити преча од својије најближиг."


Ово су речи Митра Тарабића, данас чувеног пророка из села Кремана на обронцима Златибора. Митар Тарабић предвидео је многе ствари - почев од смена на престолу и политичких прилика у Србији, преко Првог и Другог светског рата и других оружаних сукоба, од којих се неки још нису догодили, па све до проналаска телефона, телеграфа и телевизора, ступања човека на Месец и других научних достигнућа. Захваљујући креманском проти Захарију Захарићу, који је био кум Митра и његовог стрица, такође видовитог Милоша Тарабића, предвиђања Тарабића и других видовитих Креманаца остала су сачувана у зборнику који носи назив "Креманско пророчанство". Ова књига постала је својеврстан бест-селер. 1990-тих година "Креманско пророчанство" било је најпродаванија књига у Хрватској. Хиљаде људи у прошлом и овом веку и даље је фасцинирано пророчанствима Тарабића. Данас, када су се многа њихова предвиђања испунила, стотину и више година након Митрове смрти и још неких педесетак година од смрти Милоша Тарабића, ми постајемо сведоци њихове истините видовитости.

Један од доказа за то свакако је и овај навод из "Креманског пророчанства". Митар Тарабић очито је видео (или, како је он говорио, "било му је казато") каква ће мода бити у Србији данас, стотинак година након његове смрти, и касније. Прочитајте још једном Митрове речи и размислите о њима. Да ли су вам заиста модни трендови важнији од природних начела? Би ли сте се стварно одрекли своје женствености или мушкости зарад неколико крпа одеће, само зато што је сличне такве носио неки неписмени и необразовани амерички певач или глумац, кога, узгред буди речено, нимало није брига за вас? Да ли вам ваши корени и порекло заиста нису нимало важни? Докле ћемо гурати ту глупу америчку причу о томе да није важно ко смо и одакле смо, већ само колико новца успемо да зарадимо (а зар заиста није важно ко смо и шта смо)? И да ли баш, баш стварно верујете да су вам компјутер, мобилни телефон и друга "сокоћала" важнија од сопствене породице, предака, пријатеља, комшија, познаника...? Ако заиста тако мислите, верујте ми, време је да размислите још једном! Немојмо дозволити да се речи Митра Тарабића у потпуности обистине. Не смемо напуштати своје корене и своју посебност. Јер ми смо Срби, Словени, и не треба подла Америка, услед својих глобалистичких тежњи, да нам диктира шта ћемо да радимо. Размислите, а затим прочитајте и овај део из пророчанства Митра Тарабића, и упитајте се желите ли, онда, да се и ово обистини:

"Срби ће се одвајати једни од других, па ће све говорити: Ја нијесам Србин, ја нијесам Србин! Нечастиви ће ући у овај народ и у постељу лијегати са српскијем сестрама, мајкама и женама. Правиће им таку ђецу да међу Србима, од како је вијека и свијета, горег рода бити неће!"

Упамтите, ми смо већ на доброме путу до истребљења! Зато памет у главу, српски у уста (да нас цео свет разуме!), и гусле у руке - не испирајмо више себи мозак поганом америчком безвредном музиком и огавним турским турбо-фолком! ;)

Tags: history, personal, slavistics, uzice
Current Location: Србија до Токија!
Current Mood: забринуто!
Current Music: гусле

"You are neither a subdued loner nor a jovial chatterbox. You enjoy time with others but also time alone. Stressful and frustrating situations can be upsetting to you, but you are generally able to get over these feelings and cope with these situations. A desire for tradition does not prevent you from trying new things. Your thinking is neither simple nor complex. To others you appear to be a well-educated person but not an intellectual. You have some concern with others' needs, and are generally pleasant, sympathetic, and cooperative. You are reasonably reliable, organized, and self-controlled."

My Personality

Neuroticism	50
Extraversion	43
Openness To Experience	38
Agreeableness	35
Conscientiousness	50

Test Yourself Compare Yourself View Full Report Find your soulmate / pysch twin MySpace Layouts, MySpace and MySpace Quizzes by Pulseware Survey Software

Neuroticism

"You feel tense, jittery, and nervous and often feel like something dangerous is about to happen. You may be afraid of specific situations or be just generally fearful. You rarely get angry and it takes a lot to make you angry. You very rarely feel depressed and are usually in a good frame of mind. You are not generally self conscious about yourself. You often resist any cravings or urges that you have, but sometimes you give in. You experience panic, confusion, and helplessness when under pressure or stress."

Extraversion

"You generally make friends easily enough although you mostly don't go out of your way to demonstrate positive feelings toward others. You tend to feel overwhelmed by, and therefore actively avoid, large crowds. You often need privacy and time for yourself. You tend not to talk much and prefer to let others control the activities of groups. You lead a fast-paced and busy life. You move about quickly, energetically, and vigorously and are involved in many activities. You enjoy some excitment and risk taking in your life. You have a generally cheerful disposition."

Openness To Experience

"You prefer facts over fantasy and are more interested in what is happening in the real word. You are reasonably interested in the arts but are not totally absorbed by them. Generally you are not considered to be an emotional person, however you are aware of and in touch with your emotions. Familiar routines are good, but sometimes you like to spice up your life with a bit of adventure or activity. As a person who is open-minded to new and unusual ideas, you love to play with and think about ideas. You also like to debate intellectual issues and often enjoy riddles, puzzles and brain teasers. Often you exhibit a readiness to challenge authority, convention, and traditional values. Sometimes you feel a certain degree of hostility toward rules and perhaps even enjoy ambiguity."

Agreeableness

"You mostly assume that people are honest and fair, however you are wary and hold back from trusting people completely. There are times when you believe that a certain amount of deception in social relationships is necessary, however you are mostly candid, frank and sincere. People find it moderately easy to relate to you. You will help others if they are in need. If people ask for too much of your time you feel that they are imposing on you. You dislike confrontations and are perfectly willing to compromise or to deny your own needs in order to get along with others. You feel superior to those around you and sometimes tend to be seen as arrogant by other people. You are not affected strongly by human suffering, priding yourself on making objective judgments based on reason. You are more concerned with truth and impartial justice than with mercy."

Conscientiousness

"You are moderately confident that you can achieve the goals you set yourself. You are a reasonably organized person and like to have a certain amount of routine in your life. Your sense of duty and obligation is average and although you are mostly responsible you can sometimes be unreliable. Mostly you work towards achieving your best, although in some areas you are content just to get the job done. You have a reasonable amount of will-power and are able to follow through on tasks that you feel you need to complete. You can be distracted however and have been known to procrastinate. You are not an overly cautious person. You will think about alternatives and consequences but make up your mind fairly quickly."

Tags: personal

Oops - I've forgotten to put the comma: Welcome to Fucking, Austria then. :) Now you see why it is so important to take care of the orthography and punctuation.

Fucking is, believe it or not, actual name of a village in Austria, several miles north of Salzburg, near the border with Germany. Although the German word Fucking is not pronounced like the English homograph at all, nor it has nearly the same meaning, foreign tourists (especially the Anglophones) somehow find it very interesting!

The village is known to have existed as “Fucking” since at least 1070 and, according to the local tradition, is named after a man from the 6th century called Focko. “Ing” is an Old Germanic suffix meaning “family of”; thus Fucking, in this case, means “place of Focko’s family”.

After World War II, British and American soldiers that were stationed near Salzburg noticed the name and, to the bemusement of villagers, began to visit the place and be photographed beside its signs while striking jocular poses. The number of tourists who take a quick detour has been increasing ever since. Now there is even the occasional tour bus!

"Here we have tranquillity, clean air, lakes, acres of forests and some of the most breathtaking vistas one could imagine," says Augustina Lindlbauer, who runs a guesthouse in a medieval pile just outside the village. "Yet still there is this obsession with the name. Just this morning I had to tell an English lady who stopped by that there were no Fucking postcards!"

One of the inhabitants of Fucking, named Josef Winkler, set up an Internet site selling T-shirts with the village sign on them, and the message saying: "I like Fucking in Austia!"

However, the settlement’s most famous feature is the traffic sign with its name on it, beside which English-speaking tourists often stop to have their photograph taken. The sign is the most commonly stolen street sign in Austria! Significant amounts of public funds are spent on replacing the stolen signs. The mayor of the Austrian municipality of Tarsdorf, which the village of Fucking belongs to, is pleading with tourists to stop stealing its road signs for souvenirs. In August 2005 the road signs were replaced with theft-proof signs welded to steel and secured in concrete to make the signs harder to take. Two other Austrian towns, Windpassing and Wank-on-the-Lake, have similar problems, too.


This sign carries the hilarity even further! Bitte - nicht so schnell! is German for Please - not so fast! This type of sign is a common reminder around the area for drivers to keep their speed down for the safety of children, but the double meaning in this case, however, is particularly amusing for both the tourists and the local population. Even they are well aware of the English meaning of their village's name.

Because of this humorous embarrassment over the name, but even more owing to the stolen signs and a large amount of money that the municipality has to pay for them, in 2004 there was a vote held on changing the village's name, but most of the residents of Fucking voted against doing so!

But Fucking is not alone. There are also two small towns just across the border, in Germany, called Petting and Kissing, and a mountain there called Wank. Moreover, there is a town named Condom in France, and Climax in Colorado, USA.

Now, just imagine some local Austrians who speak about their town in English:

    "Hey, you Americans, stop stealing our Fucking signs!"

    "Kids, go and play in the Fucking streets!"

    "I work for the Fucking sewer department."

    "Mein Gott! Where is this Fucking mailman?"

    "How many times do I have to tell you children, go to Fucking School!"

    "Oh, but Mommy, I really don't want to be in the Fucking choir!"

    "Darling, we're moving to Fucking, Austria!"


See also: Fucking in Wikipedia, Fucking signs now theft-proof, Official governmental Homepage of Tardsorf Municipality, The Village of Fucking, Brits steal carloads of Fucking Austrian roadsigns, What’s the Fucking joke?, Welcome to Fucking Austria.

Tags: geography
Current Location: Fucking, Austria
Current Mood: fucked :)